Kada je na početku svoje karijere u Čikago Bulsima Toni Kukoč odigrao fenomenalnu partiju, oduševljeni novinari su ga na konferenciji za štampu uporedili sa Džordanom koji je te sezone prešao na bejzbol. „Večeras ste odigrali baš kao što bi odigrao Majkl Džordan.“ – rekao je jedan od reportera Kukoču, na šta mu je Splićanin odgovorio: „Ne, odigrao sam baš kao Miki Rapaić!“ I dok su se Amerikanci pitali o kome to dođavola Kukoč priča, u Hrvatskoj, a naročito u Splitu, znali su da je reč od potezu Milana Rapaića koji se dogodio nešto ranije i ostao da se prepričava sa kolena na koleno.
Sve se dogodilo 1993. godine na derbiju između Hajduka i Kroacije, kako se tada zvao najtrofejniji hrvatski klub iz Zagreba. Više od 35 hiljada ljudi uživalo je na „Poljudu“, u izuzetno dobroj fudbalskoj utakmici. Atmosfera na stadionu bila je usijana. Joško Jeličić koji je tog leta prešao iz Hajduka u najljućeg rivala dobijao je zvižduke na svakom kontaktu sa loptom. „Bili“ su golom Hibića poveli sa 1:0, da bi rezultat golom u svoju mrežu poravnao Osibov. Računica, na oduševljenje splitske publike, ponovo dovodi svoj tim u vođstvo iz slobodnog udarca, da bi petnaestak minuta pred kraj meča upravo Jeličić ponovo doveo Kroaciju do nerešenog rezultata. Nakon ovog pogotka, pod nabojem emocija i pritiskom, on je otčao do južne tribine i pred zagrebačkim navijačima ljubio grb Kroacije, što mu Splićani navodno nikada nisu oprostili. Ekipa iz Zagreba imala je veliki bod u rukama i trebalo je da izdrže samo još desetak minuta i odnesu ga u glavni grad. Ivan Katalinić, trener domaćih tada pravi izmenu koja je, ispostaviće se bila pun pogodak. Umesto Stipe Andrijaševića u igru je ušao Milan Rapaić. A onda se desilo nešto o čemu je Rapaić, koji je tada imao svega 20 godina, mogao samo da sanja.

Dobio je loptu negde kod centra igrališta, a zatim krenuo u prodor. Prošao je pored Dževada Turkovića, zatim i pored Joška Jeličića, a onda kada je došao na nekih tridesetak metara od Ladićevog gola, „raspalio“ snažno po lopti. Ona je brzinom munje uletela u rašlje gostujućeg gola ostavljajući u šoku igrače i pristalice Kroacije. I dok je Dražen Ladić klečao ne verujući šta mu se upravo dogodilo, Rapaić je slavio, klupa Hajduka bila je u transu, „Poljud“ se tresao. Milan Rapaić, očito ljut zbog toga što ovako kasno ulazi u igru, gestikulirao je, sada već kultno, ka svom treneru u stilu „Sad možeš da me izvadiš iz igre, ja sam svoje uradio…“
„To je jedna od utakmica koje nikada neću zaboraviti, koje zauvek ostaju u sećanju. Tri puta sam odgađao uvođenje Rapaića, jer imali smo tri kornera, pa sam svaki put u igri ostavljao Andrijaševića koji je dobro igrao glavom. Miki je bio ljut što nije igrao, što ga uvodim tek pred kraj susreta. Nakon gola mi je na simpatičan način pokazivao kao ‘sad me izvadi’. Miki je pre utakmice imao neku povredu i nije bio sasvim spreman, pa sam odlučio da ga je bolje ostaviti za kraj. Ispalo je da sam pogodio.“ – prisećao se kasnije tadašnji trener Hajduka, Ivan Katalinić.

Međutim, Katalinić ga nije poslušao, naravno da je Rapaić ostao u igri i još jednom pokazao kakav je majstor. Samo pet minuta kasnije oduzeo je loptu pored aut linije klizećim startom, a ubrzo posle toga centrirao fenomenalno na drugu stativu što je Ivica Mornar iskoristio i glavom poslao loptu u Ladićevu mrežu za konačnih 4:2. Bilo je to veče za pamćenje, sjajna partija Milana Rapaića koji, je navodno posle meča u svlačionici napisao „Ja sam Bog!“, a za mnoge je to i bio gde god da je igrao, Hajduk, Peruđa ili Fenerbahče… svuda je Milan Rapaić bio omiljen. Igrao je onako kako je publika volela, pravio poteze od kojih su se navijači hvatali za glavu i podizao tribine na noge svojim majstorskim golovima.
Podsetite se kako je izgledao gol Milana Rapaića u derbiju Hajduka protiv Kroacije, gol kojim je ušao u legendu i srca „Torcide“, ali i gol koji je nagoveštavao veliku karijeru. Milan Rapaić je postiago mnogo, ali se nekako činilo da je mogao i mnogo, mnogo više s obzirom na to kakav je talenat i potencijal bio. Uživajte!