Posle ubedljivo najboljeg skora u regularnom delu sezone, Čikago Bulsi su 1992. godine u doigravanju uspeli da dođu do druge šampionske titule, imajući na putu do titule nekoliko veoma teških plej-of serija. Jedna od takvih bila je i ona finalna protiv Portland Trejl Blejzersa, a nju će u potpunosti obeležiti Majkl Džodan.
Pred start finala plan Portlanda kako da dođu do titule bio je i više nego jasan, treba zaustaviti Majkla Džordrana. Međutim, i laicima je bilo jasno da je to mnogo lakše reći, nego uraditi, ali su u Blejzersima imali jasnu ideju kako da to izvedu. Pošto Majkl Džordan nikada u karijeri nije imao neki impresivan procenat u šutu za tri poena, a te sezone je bio i slabiji nego inače, u Portlandu su smatrali da je najbolje da mu daju više prostora iza linije za tri poena, a da mu zatvore prilaz obruču i šut sa poludistance. I činilo se da njihov plan nije loš, da postoji šansa da urodi plodom, ipak, postojalo je jedno veliko ali…

Majkl Džordan zaista nikada nije spadao u vrhunske šutere za tri poena, ali je on ipak verovatno najbolji košarkaš ikada i teško da je iko mogao da se „kocka“ sa bilo čim u njegovoj igri i da dobije, a to će se videti i u prvom finalnom meču protiv Portlanda. Osetivši da ga čuvari, a posebno Klif Robinson, puštaju da slobodno šutira za tri poena, Majkl odlučuje da to iskoristi i krenula je „rafalna paljba“.
Pogađajući trojku za trojkom, uz nekoliko maestralnih poteza unutar linije za tri poena, Džordan je igrao fenomenalno poluvreme, kakvo do tada nikada nije viđeno u NBA finalima. Posle 5 pogođenih šuteva za tri poena, u jednom brzom napadu Bulsa, Majkl Džordan koristi to što je Klif Robinson daleko od njega i pogađa svoju šestu trojku u prvom poluvremenu. Bio je to rekord finala po broju pogođenih trojki u prvom poluvremenu, sa ukupno 35 poena, Majkl je postavio i rekord finala po broju poena u prvom poluvremenu, ali ono što se najviše pamti, jeste reakcija „Letećeg“ posle te pogođene šeste trojke…

Pogledao je Majkl Džordan prvo ka Robinsonu i odmahivao je glavom, a potom je pogledao i ka legendarnom „Medžiku“ Džonsonu, koji je komentarisao taj susret za jednu televiziju i koji se po legendi smejao Blejzersima i njovoj odluci da puštaju „Letećeg“ da šutira trojke, i slegao ramenima, u stilu „šta da kažem“, čime je napravio reakciju koja je za mnoge postala i „highlights“ njegove karijere. „Izgledalo je zastrašujuće. On je senzacionalan u prodorima, tako da smo želeli to da mu zaustavimo, ali moramo da se zabrinemo kako je pogađao trojke. Ne možemo da mu dozvolimo da ima otvoren pogled ka obruču ni kada je na trojci, inače se neće dobro završiti po nas.“ – izjavio je posle tog duela Bak Vilijams, tadašnji igrač Blejzersa.
„Izazvali su me već na startu finala. Nisam to očekivao, ali sam osetio priliku i iskoristio je. Izgledalo je kao da šutiram slobodna bacanja, a ne trojke. Bio sam u zoni i ne znam da objasnim zašto je to bilo tako. Ipak, ne želim da postanem samo trojkaš, jer bi time oduzeo sebi neke druge delove igre. Mogao bih da radim na šutu za tri i da mi on bude mnogo bolji, ali ne želim to, jer to nije moj stil i nije moje shvatanje košarke, a i ne želim da time smanjim kreativnost u mojoj igri.“ – bile su reči Majkla Džordana posle legendarnog meča sa Blejzersima i njegove fenomenalne partije, koje su možda i najbolje objasnile zašto „Leteći“ tokom karijere nije imao bolji procenat u šutu za tri poena, a čini se da je to mogao. U prvom meču NBA finala 1992. godine, Bulsi su „razbili“ Blejzerse, a sa tog duela svima će ostati u sećanju nestvarna partija Majkla Džordana u prvom poluvremenu, ali i njegova legendarna proslava šeste pogođene trojke u tom delu igre. Kako su izgledali ti trenuci za sva vremena, možete pogledati na snimku koji je pred vama.